www.grujic.co.nr
Povratak na početnu stranu
Električna EnergijaSaznajte stvari o električnoj energiji
Električna energija je pokretač savremene industrije. Tokom proteklih decenija, potrošnja električne energije po glavi stanovnika bila je pokazatelj životnog standarda. Moderne industrije, transportni sistemi, komunikacije, instalacije u zgradama i kancelarijama, kao i komunalne službe i usluge suštinski zavise od proizvodnje, prenosa, distribucije i upotrebe električne energije. Energetska kriza kao i uticaj proizvodnje i utroška električne energije na okolinu stvaraju potrebu da se dalji industrijski razvoj dovede na nivo koji je po svom obimu i formi ekološki prihvatljiv. Čistiji načini prozvodnje električne energije uključuju obnovljive i alternativne izvore energije, dok koncept ekološki prihvatljivog razvoja zahteva umanjenje gubitaka električne energije, uvođenje metoda i naprava za njenu uštedu, korišćenje uređaja energetske elektronike i primenu računara i savremenih upravljačkih algoritama i sistema.
Električna energija je jedna od najvažnijih transformisanih oblika energije. Ona se relativno jednostavnim aparatima i uređajima može pretvoriti u sve korisne oblike energije, a većina nekonvencionalnih primarnih oblika energije može se iskoristiti tek nakon pretvaranja u električnu energiju. Električna energija se proizvodi u elektranama, a u njima su postrojenja za transformaciju u mehaničku energiju koja se transformiše u el.energiju pomoću sinhronih generatora. Prema obliku energije koja se transformiše u mehaničku energiju razlikuju se termoelektrane i hidroelektrane.
 |
Odakle dolazi električna energija? |
|
Toplotna vrednost uglja i snaga vode su najveći izvori električne energije u našoj zemlji. Električna energija koju trošimo u našim domovima proizvodi se u elektranama. Elektrane predstavljaju postrojenja za proizvodnju električne energije. Ovo se postiže odgovarajućim procesima pretvaranja nekog od vidova energije u prirodi u električnu. U zavisnosti od vrste primarne energije za proizvodnju energije razlikujemo hidroelektrane, termoelektrane i nuklearne elektrane.Energija postoji oko nas u različitim oblicima. Najčešće je opisujemo kao hemijsku, toplotnu, svetlosnu, mehaničku, električnu i nuklearnu energiju. U praksi se najčešće koristi električna, zbog osobine da se lako može na bilo kom mestu transformisati u mehaničku, toplotnu, hemijsku energiju i energiju zračenja.PREDNOST ELEKTRIČNE ENERGIJE |
Prednost električne energije je što se može lako i bez velikih gubitaka prenositi putem električne mreže na male (niski napon) i velike udaljenosti (visoki napon) od mesta proizvodnje do mesta potrošnje. Sledeća prednost je što se kod naizmenične struje jednostavno i efikasno može transformisati napon u zavisnosti od željene daljine prenosa. Takođe je prednost što se na mestu potrošnje lako može transformisati u sve pogodne oblike energije pomoću jednostavnih električnih uređaja. Električni prijemnici (uređaji) koriste električnu energiju za svoj rad pa zato moraju biti priključeni na neki od izvora električne energije. Pojedini električni prijemnici priključeni su na izvor električne energije u vidu baterija ili akumulatora, dok je većina prijemnika priključena preko električne mreže na izvore električne energije koji se nalaze u elektranama. |
| PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE |
Hiljade ljudi učestvuju u proizvodnji električne energije. Površinski kopovi Da bi se došlo do uglja, prvo mora da se skine zemlja koja se taložila milionima godina. Negde je sloj zemlje iznad uglja debeo 30, a negde i svih 100 metara. Zemlja se kopa i odlaže ogromnim bagerima – najvećim mašinama na svetu – visokim 80 metara. Kada dođu do uglja, i njega takođe kopaju "zubi" velikih bagera. Termoelektrane Zatim se ugalj prevozi do termoelektrana, do mlinova visokih kao soliter, gde se melje i pretvara u prašinu. Ugljena prašina se ubacuje u kotlove, gde sagoreva i pretvara se u toplotnu energiju. Visoka temperatura zagreva vodu u cevima, koje se nalaze oko kotla, i "pretvaraju" vodu u vodenu paru (cevi u našoj najvećoj termoelektrani, "Nikola Tesla B" kod Obrenovca, dugačke su 832 kilometra – to jeudaljenost od Obrenovca do Istanbula (823). Vodena para se pod velikim pritiskom usmerava na lopatice turbine, čime se dobija mehanička energija (pritisak vodene pare je toliki, da turbinu okreće 3000 puta u minutu!). Mehanička energija iz turbine pokreće generator, koji proizvodi električnu energiju. Hidroelektrane Gradnja hidroelektrane - počev od istraživanja, preko izrade hiljada projekata, do građevinskih radova i ugradnje opreme – traje 7-10 godina (slično je i sa termoelektranama). Brana hidroelektrane mora da bude dovoljno visoka i čvrsta da izdrži i najveći dotok na reci i zemljotres. U dnu brane nalaze se veliki tuneli, kojima se voda usmerava na turbine. Snaga vode pokreće rotor turbine (rotor u našoj Reverzibilnoj hidroelektrani "Bajina Bašta" težak je 480 tona i okreće se brzinom od 428 puta u minuti!). Okretanjem rotora snaga vode pretvara se u mehaničku energiju, koja se u generatorima pretvara u električnu energiju. |
PUT KOJIM ELEKTRIČNA ENERGIJA DOLAZI DO NAS |
Da bi mogla da pređe put do naših domova, električna energija u početku mora da ima napon najmanje 1.000 puta veći od onog na koji rade naši kućni aparati. Kroz moćne dalekovode, električna energija putuje od termoelektrana i hidroelektrana do udaljenih postrojenja koja se zovu transformatorske stanice. U transformatorskim stanicama visok napon električne energije se snižava do nivoa na kojem rade naši kućni aparati - 220 volti. Energiju iz reka i milionima godina stvaranog uglja mi koristimo skoro u istom trenutku kada se proizvodi u termoelektranama i hidroelektranama. Ona se do naših kućnih aparata kreće brzinom svetlosti - 300.000 kilometara u sekundi! Električnu energiju, za sada, ne možemo držati u skladištima (osim manjih količina koje se mogu čuvati u akumulatorima ili baterijama). |
EPS raspolaže kapacitetima za proizvodnju električne energije ukupne snage od 8.355 MW na pragu elektrana (neto snaga). U TE (Termoelektrana) na lignit je instalisano 5.171 MW, u TE-TO (objekat za kombinovanu proizvodnju električne energije, tehnološke pare i toplotne energije) na mazut i prirodni gas 427 MW, dok je neto snaga HE (Hidroelektrana) 2.831 MW. Elektroprivreda Srbije upravlja i radom tri elektrane ukupne neto snage 461 MW, koje nisu u njenom vlasništvu.
EPS predviđa (uz racionalizaciju potrošnje) u periodu od 2001 do 2010. godine, prosečnu godišnju stopu rasta potrošnje ukupne električne energije u Srbiji van Kosova i Metohije od oko 1,2%, a vršne snage oko 0,8%. Relativno stabilan rast potrošnje električne energije u industriji od oko 4.3% godišnje i blagi pad potrošnje na niskom naponu od oko 0.2% godišnje, dovešće do smanjenja neravnomernosti potrošnje. Bruto potrošnja električne energije u 2006. godini bila je oko 33260 GWh, a vršna snaga 6363 MW. U 2010. godini potrošnja će biti 34950 GWh, a vršna snaga 6626 MW.
| PORAST POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE |
Ako se nastave današnji trendovi u proizvodnji i potrošnji električne energije dolazi se do katastrofalnih rezultata. Trendovi rasta manjka električne energije i snage nastaviće se i dalje. Procenjuje se da će manjak električne energije biti između 6900 i 7700GWh, a manjak snage između 1450 i 1750 MW, zavisno od toga ima li dovoljno gasa za rad TE-TO. Za poređenje, instalisana snaga TE "Nikola Tesla A" iznosi 1502MW. Ako bi taj manjak energije uvozili po prosečnoj ceni od 3USc/kWh, bilo bi potrebno obezbediti između 750 i 870 miliona USD.
Po drugom scenariju (racionalizacija potrošnje i tehnički korektno održavanje i revitalizacija objekata), manjak el.energije iznosio bi između 1500 i 1700GWh, a manjak snage između 360 i 570 MW.
|
Elektroenergetski sistem Balkana